Написано: 8 март 1921 г.
Извор: В. И. Лењин, О радницама и сељанкама,
Култура, Библиотека марксизма-лењинизма, 1947. Ова брошура штампана је
ћирилицом и латиницом. Штампање ћирилицом у 20.000 примерака завршено
је 5 марта 1947 год. у штампарији „Култура“ Београд Стаљинградска 4
Први пут издато: „Правда“ 8 март 1921 г.
Интернет верзија: Побуњени
ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Транскрипција / HTML: Побуњени
ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Copyleft: Марксистичка интернет архива (marxists.org)
2003. Копирање и/или дистрибуирање овог документа је дозвољено под условоима
наведеним у GNU Free Documentation License
Главно, основно у бољшевизму и у руској Октобарској револуцији јесте увлачење у политику управо оних који су највише били угњетавани под капитализмом. Њих су капиталисти угњетавали, обмањивали, пљачкали и под монархијом и у демократско-буржоаским републикама. То угњетавање, то обмањивање, та пљачка народног рада од стране капиталиста били су неизбежни док је владала приватна својина на земљу, фабрике, заводе.
Суштина бољшевизма, суштина совјетске власти састоји се у томе да се — разголићујући лаж и лицемерност буржоаског демократизма, укидајући приватну својину на земљу, фабрике, заводе, — сва државна власт концентрише у рукама радних и експлоатисаних маса. Оне саме, те масе, узимају у своје руке политику, тј. ствар изградње новога друштва. Задатак је тежак, масе измучене и пригњечене капитализмом, али другог излаза из најамног ропства, из робовања капиталистима нема и не може бити.
А увући масе у политику није могуће ако се у политику не увуку жене. Јер је женска половина људског рода под капитализмом двоструко угњетена. Радницу и сељанку угњетава капитал, а поврх тога оне чак и у најдемократскијим буржоаским републикама остају, прво, непуноправне, јер их закон не изједначује с мушкарцем; друго, — и то је главно — оне остају у „кућном ропству“, „кућне робиње“, јер их дави најпипавији, најгрубљи, најтегобнији рад у кухињи и уопште у појединачном кућном газдинству и породици, који човека највише заглупљује.
Бољшевичка, совјетска револуција потсеца корене угњетавања и неједнакости жена тако дубоко, како се није усуђивала да их потсече ни једна партија и ниједна револуција на свету. Од законске неједнакости жене с мушкарцем није код нас, у Совјетској Русији, остало ни трага. Совјетска власт је потпуно уништила нарочито одвратну, подлу, лицемерну неједнакост у брачном и породичном праву, неједнакост у односу према детету.
То је тек први корак ка ослобођењу жене. Али ниједна од буржоаских, па и најдемократскијих република није се усудила да учини ни тај први корак. Није се усудила из страха пред „светом приватном својином“.
Други и главни корак јесте укидање приватне својине на земљу, фабрике, заводе. Тиме и једино тиме отвара се пут ка потпуном и стварном ослобођењу жене, њеном ослобођењу од „кућног ропства“ путем прелаза од ситног појединачног кућног газдинства на крупно подруштвљено газдинство.
Тај прелаз је тежак, јер се овде ради о преображају најукорењенијег, најуобичајенијег, најукоченијег, окошталог „поретка“ (истину рећи, гадости и дивљаштва, а не „поретка“). Али је тај прелаз започео, ствар је покренута, пошли смо новим путем.
И на међународни дан радница, у свим земљама света на безбројним конференцијама радница одјекиваће поздрави Совјетској Русији, која је започела нечувено тешко и мучно, али велико, од светско-историског значаја, и заиста ослободилачко дело. Одјекиваће бодри покличи да не клонемо духом пред свирепом и често зверском буржоаском реакцијом. Уколико је која буржоаска земља „слободнија“ или „демократскија“, утолико се више помамљује и бесни банда капиталиста против револуције радника. Пример за то је демократска република Северно-Америчких Сједињених Држава. Али се радник у својој маси већ тргао из сна. Империјалистички рат коначно је пробудио успаване, упола буновне, зачмале масе и у Америци, и у Европи, и у заосталој Азији.
Лед је пробијен у свим крајевима света.
Ослобођење народа од јарма империјализма, ослобођење радника и радница од јарма капитала незадрживо иде напред. Десетине и стотине милиона радника и радница, сељака и сељанки покренули су то дело напред. И зато ће ослобођење рада од јарма капитала победити у целом свету.
Дела, књ. XXVI, стр. 193—194, руско издање.