Владимир Илич Лењин

Говор приликом откривања споменика Марксу и Енгелсу 7 новембра 1918


Написано: 7. новембра 1918.
Извор: В. И. Лењин, Фридрих Енгелс, Култура, Библиотека марксизма-лењинизма, 1945.
Први пут издато: Кратак извештај објављен 9. новембра 1918. у „Правди“ бр. 242; Први пут објављен у целости 3. априла 1924. у „Правди“ бр. 76 Објављено према рукопису.
Интернет верзија: Побуњени ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Транскрипција / HTML: Побуњени ум 2003. / Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003.
Copyleft: Марксистичка интернет архива (marxists.org) 2003. Копирање и/или дистрибуирање овог документа је дозвољено под условима наведеним у GNU Free Documentation License


 

Ми откривамо споменик вођама светске радничке револуције, Марксу и Енгелсу. Вековима и вековима човечанство је патило и мучило се под јармом ништавне шачице експлоататора који су се титрали милионима радног народа. Али док су експлоататори пређашње епохе — спахије — пљачкали и тлачили кметове, расцепкане, разједињене, непросвећене, — експлоататори новог доба, капиталисти, угледали су пред собом, међу угњетеним масама, водећи одред тих маса, градске, фабричке, индустриске раднике. Њих је ујединила фабрика, њих је просветио градски живот, њих је прекалила заједничка штрајкашка борба и револуционарне акције.

Велика светскоисториска заслуга Маркса н Енгелса састоји се у томе што су они научном анализом доказали неизбежност слома капитализма и његовог прелаза у комунизам, у коме неће више бити експлоатације човека човеком.

Велика светско-историска заслуга Маркса и Енгелса састоји се у томе што су они показали пролетерима свих земаља њихову улогу, њихов задатак, њихов позив: да се први дигну у револуционарну борбу против капитала, да у тој борби уједине око себе све трудбенике и експлоатисане.

Ми проживљавамо срећно време кад се то предвиђање великих социјалиста почело остваривати. Ми сви видимо како се у целом низу земаља рађа зора међународне социјалистичке револуције пролетаријата. Неизрециви ужаси империјалистичке кланице народа свуда изазивају херојска прегнућа угњетених маса, удесетостручују њихове снаге у борби за ослобођење.

Нека би споменици Маркса и Енгелса увек потсећали милионе радника и сељака да ми у својој борби нисмо усамљени. Заједно c нама дижу се радници развијенијих земаља. Њих и нас чекају још тешке битке. У заједничкој борби биће сломљен јарам капитала, биће коначно извојеван социјализам!

7 новембра 1918 г. Дела, књ. XXIII, стр. 276.