Владимир Илич Лењин
Задаци пролетера у нашој револуцији
7. Из напред изложене специфичности фактичке ситуације произилази обавезна за марксиста, који мора рачунати с објективним чињеницама, с масама и класама, а не с појединим лицима итд. — специфичност тактике даног момента.
Та специфичност ставља на први план „сипање сирћета и жучи у шећер-шербет револуционарнодемократских фраза“ (како се изразио — ванредно срећно — мој друг из ЦК наше партије Теодоровић на јучерашњој седници Сверуског конгреса железничких службеника и радника у Петрограду). Критиковање, објашњавање погрешака ситнобуржоаских партија есера и социјал-демократа, припремање и збијање елемената свесно-пролетерске, комунистичке партије, извлачење пролетаријата из „општег“ ситнобуржоаског заноса.
Ово изгледа као да је „само“ пропагандистички рад. У ствари ово је најпрактичнији револуционарни рад, јер немогуће је кретати напред револуцију која се зауставила, загрцнула од фразе, прави „корак у месту“ не због спољних ометњи, не због насиља од стране буржоазије (Гучков засад још само прети да ће применити силу против војничке масе), него због поверљиве несвесности маса.
Само борећи се против те поверљиве несвесности (а борити се против ње може се и мора искључиво идејно, другарским убеђивањем, указивањем на искуство живота) ми се можемо ослобађати опште опијености револуционарном фразом и стварно гурати напред како пролетерску свест тако и свест маса, тако и њихову смелу, одлучну иницијативу свугде у земљи, самовласно остваривање, развијање и учвршћивање слобода, демократије, принципа општенароднег поседовања целокупне земље.
8. Светско искуство буржоаских и спахиских влада израдило је два метода за држање народа у угњетености. Први је — насиље. Николај Романов I — Николај Палкин[А] и Николај II — Крвави показали су руском народу максимум могућег и немогућег у области тог, џелатског, метода. Али има и други метод, који су најбоље разрадиле енглеска и француска буржоазија, које је „опаметио“ низ великих револуција и револуционарних покрета маса. То је метод обмањивања, ласкања, фразе, милиона обећања, ситне милостиње, уступања оног што није важно, задржавања оног што је важно.
Специфичност момента у Русији је вртоглаво брз прелаз од првог метода на други, од насиља над народом на ласкање народу, на обмањивање народа обећањима. Мачак Васка[Б] слуша и једе. Миљуков и Гучков држе власт, штите профите капитала, воде империјалистички рат у интересу руског и англо-француског капитала, — и ограничавају се на обећања, декламовање, ефектне изјаве у одговор на говоре таквих „кувара“ као што су Чхеидзе, Церетели, Стеклов, који прете, саветују, преклињу, моле, траже, свечано прокламују... Мачак Васка слуша и једе.
И сваки дан ће поверљива несвесност и несвесна поверљивост слабити, нарочито код пролетера и сиромашних сељака које живот (социјално-економски положај њихов) учи да не верују капиталистима.
Вође ситне буржоазије „морају“ учити народ поверењу у буржоазију. Пролетери га морају учити неповерењу.