Владимир Илич Лењин
Задаци пролетера у нашој револуцији
1. Стара царска власт, која је претстављала само шачицу феудалних спахија која је управљала целом државном машином (војском, полицијом, чиновништвом), разбијена је и отстрањена, али није дотучена. Монархија није уништена формално. Банда Романова наставља монархистичке интриге. Огромни земљопосед феудалаца-спахија није ликвидиран.
2. Државна власт у Русији прешла је у руке нове класе, наиме: буржоазије и буржоазираних спахија. Утолико је буржоаскодемократска револуција у Русији завршена.
Буржоазија која се нашла на власти направила је блок (савез) с отворено монархистичким елементима, који су се истицали невероватно ревносним помагањем Николаја-Крвавог и Столипина-Вешача 1906 до 1914 (Гучков и остали политичари деснији од кадета). Нова буржоаска влада Љвова и К° покушавала је и почела да води преговоре с Романовима о рестаурацији монархије у Русији. Та влада, уз бучне револуционарне фразе, поставља на командне положаје присталице старог режима. Цео апарат државне машине (војску, полицију, чиновништво) та влада настоји да што мање реформише и да га преда у руке буржоазије. Револуционарној иницијативи масовних акција и узимању власти од стране народа одоздо — тој јединој гаранцији стварних успеха револуције — нова влада је већ почела стављати свакојаке препреке.
Време сазива Уставотворне скупштине та влада није досад чак ни одредила. Спахиски земљопосед, ту материјалну базу феудалног царизма, она не дира. Испитивању махинација, објављивању махинација, контроли монополистичких финансиских организација, крупних банака, капиталистичких синдиката и картела итд. — та влада и не мисли да приступи.
Најглавнији, одлучујући ресори у новој влади (министарство унутрашњих послова, министарство војно, тј. командовање армијом, полицијом, чиновништвом, читавим апаратом за угњетавање маса) припадају ноторним монархистима и присталицама крупног спахиског земљопоседа. Кадетима, републиканцима од јуче, републиканцима од невоље, дати су другостепени ресори, који немају директне везе с командом над народом и с апаратом државне власти. А Керенски, претставник трудовика и „такође-социјалист“, не игра апсолутно никакву улогу осим што успављује будност и пажњу народа звучним фразама.
Из свих тих разлога чак ни у области унутрашње политике никаквог поверења нова буржоаска влада од стране пролетаријата не заслужује, и никакво помагање те владе с његове стране није допуштено.